Mimnermo - Kao lišće

Nalik smo lišću što lista u mnogocvetno prolećno
doba, kad brzo na sunčanim zracima raste;
nalično lišću tek vremena malo u cvetu mladosti
srce veselimo svoje, s bogova voljom ne znajuć'
dobro ni zlo. Suđaje crne svagdano pored nas stoje:
jedna nam donosi tegobne starosti, a
druga smrtnog usuda kraj. Toliko malo plodovi
mladosti traju, koliko sunce zemlju obasja.
Kad pak tome srećnome dobu nastupi kraj, tada bolje
je smesta pod zemlju poć', no takav živeti život,
jer se u duši nevolje rađaju mnoge: sad jednom
očinski ništi se dom, muči ga uboštva jad;
sad drugi dečice nema, u crni pod zemlju odlazeć'
Had, od svega ostalog više želeći njih;
sad trećeg zatorna snalazi bolest - nijednog čoveka
nema kom' Zeus brojna ne nanese zla.