Jamb

Jamb je antička metrička stopa sastavljena od jednog kratkog i jednog dugog sloga (U-). Prema jednoj verziji jamb je dobio ime po Jambu, sinu nimfe Eho i boga Baha; po drugoj prema imenu mitske carske služavke Jambe koja je pevala tužnoj Demetri vesele pesme jakim jampskim razmerom.
U prvo vreme u staroj Grčkoj ovim razmerom sastavljani su satirični stihovi (rugalice) pa se i poezija prema tome delila na herojsku i jampsku. Jampskim metrom pisali su Arhiloh, Simonid, Hiponakt Efeški. Od 5. veka pre nove ere upotrebljavan je u dramskim dijalozima. U grčkoj poeziji jampski stihovi bili su organizovani po metru, to jest, po dve jampske stope činile su dipodiju (= metar). U starolatinskoj poeziji, međutim, jampski (kao i trohejski) stihovi nisu organizovani po metru, nego po stopama. Otuda latinski nazivi stihova po broju stopa (jampski, senar, septenar, oktonar). Srednjovekovni latinski jamb ima silabičko-tonske odlike. Trimetar s akcentima na 4. i 10. slogu postaje prototip, francuskog dekasilaba (deseterca) i italijanskog endekasilaba.
- U silabičko-tonskoj versifikaciji jamb je po tradicionalnoj definiciji dvosložna stopa sa prvim slogom neakcentovanim, a drugim akcentovanim. To znači da parni slogovi u jampskim stihovima predstavljaju jako vreme (iktus, arza), a neparni slabo vreme ili međuiktusne intervale. Tako se jamb može definisati kao stih u kome se izmenjuju iktusi na parnim slogovima sa slabim vremenom na neparnim slogovima.