Ana Marija Grbić - Desilo se da sam plakao

I

Na starom je prljavom krevetu

Sedela dugo i pričala

Samo jedan sekund!

Odjednom ću se probuditi

Da odem vozom do Kazablanke

Da odem

Ne bilo gde, ne od sebe ili vas

Ne bilo gde

Već tamo, u žutom lišću upalih stopala

Gde se sunca nazivaju zvezdama ali

Svi znaju istinu i

Zato puše jake cigare bez razmišljanja

O tome sam juče plakao

Propisani mirisi u podne

Prevelike ruže i zagušljive ulice

Osamio se prostor

I koraci su još samo gola stopala

Po ulicama kojih nema, po

Kazablanci koja će sasvim sigurno potonuti

Pre no dođem do nje

Kako nemamo sreće

Kako

Nemamo

Sreće

II

Zalepilo se za prozore izgovoreno

Ime Majakovskog

U jutro isto ovom pripovedanom

Hajde da te volim, hajde da te

Smatram

Dovoljnim

"Na svetu postoji samo nekoliko simulacija

Pravo je čudo upoznati jednu od njih dušo

A sada valja pobeći od"

Isijavanja svih otvora na mom telu

Bila sam strašno nesrećna i to

Od ponavljanih reči

Bila sam ponovljena, ponovljena, ponovljena

I to će me pratiti zar ne?

Jebi se

Negde daleko se

Otkidaš od sveta kao da je to bitno

I i dalje nosiš i cipele i odeću

" Sa neograničenim brojem misli

Uspeću da budem nezadovoljan"

Svet se neminovno gradi-

Pobeći znači dograditi-

Vrane napadaju prijatelje pored reka

Desilo se da sam plakao.

III

Soba uvek miriše

Preko toga ume da

Pritiska svojim stranicama

Dvoje ili troje nesrećnika koji

Uvek mirišu na neku sobu u kojoj su se rekle mnoge reči

Neke majke udale, neke

Ćerke razdevičile

Ali se naprimer nikada nisu udavale

I sada rade kao medicinske sestre u Libiji

Gde zlato se pretvorilo na njihovim rukama

U nešto više od ljubavi ili okova ili

Jutra kada joj je rekao

Ti imaš lepe oči

Ma idi u vražju mater i 

Ostalo

-Zašto mi majku vređaš

Imamo li vremena do sutra

Ja evo šijem mornarsko odelo da mi budeš lep

Ja evo 

Šijem, šijem, šijem

Visio sam nad krevetom kao dete

A plakao sam kao starac

Jer sećam se

Jednom sam sebi oduzeo to

Da čujem gajde i gusle u istom trenutku

Po plavičastom i Istom nebu

I onda sam postao običan

Ja evo šijem, šijem, šijem 

Mornarsko odelo da mi budeš lep

A ova pored mi smeta i govori o

Časovima klavira koje njena ćerka ne može da pohađa

A tako je talentovana

Ona je mala i ima prste velike pijanistkinje

Ili kurve/ ja sam takve viđala

Ali to joj nisam rekla

Zbog obe jer i ja sam ćerka

I imam dugačke prste a

Ko će meni odgovoriti na to pitanje?

Ona bi sigurno volela

Baš zato sam i šila misleći o

Onoj drugoj koja je umrla i o

Bolu koji svakome nanosi isto

Bio to klavir ili rak

-To sve na grubom ćebetu 

A iza

Prostranost neverovatne

Jednom zapamćene sobe

Po kojoj gazim

Po kojoj si gazila

Ti koja si više nego Ja

Sasvim obična

Pa opet van ništavila

IV

Slilo se u

Jedinstvene ulice grada

Jedno Sunce koje ne uspeva sve to da probudi

Bovari je konačno spržila utrobu

Ali su na njoj one iste haljine

I danas

Kada se izvlače

A vrlo retko se nešto svuče

Ona i dalje 

Sasvim nemirno

Prilazi prozorima i

(kažu da je iz njenih usta poteklo nešto crno

ali se ne sećaju šta je to bilo

ni kog je mirisa)

Lupkaju lagano čelične zavese

Čini mi se da će kiša koja ništa neće reći

I bestidnost nekog bespredmetnog groma

Koji baš ništa neće ubiti

Samo nemoj da misliš da ne mislim o tebi. Samo nemoj da misliš.

Rekla sam ti kako me ljudi gledaju na ulici

Čekaju da padneš ili da

Samo

Nejasno

Zaplačeš

I onda je prestalo. I onda se pisalo obimom kao-

Kako se uopšte može uzleteti KA svetu?

Poraz đavola koji je teško pao

I ona stara rastrzanost

Poznaje je Bovari u

Ovoj sasušenoj noći gromova.

V

Surovi trenutak je samo surov.

Iza prozora vidim beskrajnu pustoš

Ne pustoš

Olinjalost više

Kiše i zgrada

Rekla sam joj, nije sasvim sigurno

Onako sam joj oštro

I prignječila prepone

Danas me ne vole ni

Reči a neće ljudi

Prići tako blizu.

Neka. I neka.

Ja umem vrlo dobro

Misliti o sahranama pred 

San koji nikako da dođe

Rekla mi je da razume

I kao da je to nešto pomoglo

Tiho, tiho

Tiho

Strgni se i zaroni u talase

Tamo se ničega ne sećaj

I sanjaj nešto za smejanje

Nešto što bismo uz cigarete ili

Crtanje

Sada kada se ne stvara ništa od

Paralize 

I da bar alkohol

Ali se već raspada noć u jutro

I ostaje nam da se pokajemo

I slažemo

Tiho tiho tiho