Jelena Marićević - Metem psihoze

Danas, kada postajem vaška,

selim se iz glave

 i dajem časnu, vašljivu reč

da sa glave ti se neću skidati!

Češaćeš se i kosu ćeš kidati

od svrabeža ovih reči...

Al' ode i vaška od nanosa praška!

Kad se pretvorim u gnjidu

imaćeš u vidu opet istrebljenje

mene i moje ništavnosti!

Opet, tvoje prašenje ništi me do kosti!

Moja će karma doterat' do crva,

tada ćeš za mene ti biti mrva nasušna.

Moje će te reči jetko ujedati,

strasno komadati! Shvati-

ćeš da ti si gnjida i ti si vaš

a ja, baš (!) crv,

što hrani se mozgom

mrtvog čitaoca!

Skidam te sa ražnja,

skidam i sa koca,

oh, ti, mrtvi čitaoče,

slatka si gomboca!