Ne volim te, Poezijo,
aspido, zmijo,
gnjido, krvopijo!
Kud baš mene obuzela?
I lepo me zatrovala;
Ne! Ne volim te, Poezijo,
opijatu teški,
grlu koje grebe -
Omražena Poezijo,
nema leka od tvoje zloupotrebe!
Svaki moj plih
postao je stih,
i moja se kosa
raspliće k'o glosa,
nekadašnji smej
ječi u trohej,
a tu oko članka
probada me stanka,
i još mi u struku
lomataš nauku!
More, kad te napadnu sa svih
strana
nek ti drugi previja sto ljutijeh
rana?
Od mene gmiži dalje,
Poezijo stara,
veštice i gujo
podlakušo, kujo!
No comments:
Post a Comment
Ukoliko želite nešto da podelite sa drugima, ostavite komentar: