Milorad Mihailović - Ona

Ona,
Ona ne voli reči
Jer govori prave na pogrešnom mestu.
Ljudi su čudni i ne razumeju je.

Ona,
Ona se smeje i kada osmeh nije potreban.
Oh, kako se ona smeje.
Kako se samo ona smeje.
Sećam se, jednom mi je uz osmeh rekla
Da ću samo jednom imati dvadeset pet godina.
Ja sam joj verovao.
Razočaran saznanjem
Spustio sam glavu na njeno rame
Ona se ponovo nasmejala
I rekla mi da ne brinem
Jer vreme radi za nas.
Opet sam joj verovao.

Ona,
Ona ne veruje meni.
Jednog hladnog popodneva
U praznom parku na polomljenoj klupi
Tražila je da joj pokažem svoju ljubav.
Po danu koji ne obećava mnogo
Poljubio sam je
I pročitao joj svoju pesmu.
Rekoh joj da je u pesmi
Sva moja ljubav.
Ona,
Ona je ostala kraj mene.