Marko Antić - Moja (samo)odbrana

Izlazim sve ređe i ređe

vikendom uveče kao da se gušim
zakopavam se u krevetu
postavljam omiljenu knjigu ili strip
kao štit
često gledam filmove
nikako one sa TV-a
noćas sam (opet) sanjao Mad Max scenario
tokom katastrofičkih projekcija
na pamet mi odjednom pada Mario Vargas Ljosa
i njegov tekst
o kraju kulture.

Ježim se.

Dok Sunce dopire kroz roletne
gvirim i vidim ih:
zatupljeni, zaglupljeni, ispranih mozgova
svi nekud mile
kažem sebi:
" i ti grešiš, i ti si deo te dekadencije"
a zatim opet govorim:
"prilagodi se samo koliko moraš,
 nikad ne odustaj od razmišljanja,
 ne odustaj od igre i sumnje."

Pijana razularena horda divlja ulicom
prebiram po diskovima

Kaurismaki
Kurosava
Venders
Gremlini i Mapet šou

najbolji telohranitelji
večeras.