Jelena Bandić - Košulja

Sanjao sam

Prenuo me krik iz sna kao nečista savest

Šta radim u ovoj sobi bledih zidova?

Govorim, da bi ti ogluveo

A ja zanemeo.

Moraš da znaš da ćutiš,

Pravilo broj jedan

Moraš da znaš da ćutiš!

U belom sam i osećam dah vezanog čoveka

Grize usnu od nervoze

I ja to često radim

Iz navike jedem sam sebe.

Trljam kapak u nadi da ću progledati

Na rukama mi ostaje prah

Pod električnim suncem

Sija kao lomljeno staklo

Ne možeš zamisliti koliko je to teško:

Tapacirani oblaci kojima je sve svejedno

Pritajeni košmar u uglu

Čeka da sklopiš oči

A ja osećam dah vezanog čoveka i plašim se

Da ću sutra

Ja

Biti

On.