Sinestezija

Sinestezija u psihologiji obeležava sa-oset ili sekundarni oset koji nastaje draženjem jednog čula, pri čemu se ne izaziva samo odgovarajući oset, već i oset neke druge čulne oblasti. Ovaj fenomen je od značaja i za estetiku, za psihologiju umetnosti i, posebno za književno stvaranje.

U kniževnosti je sinestezija pak vrsta metaforičnog zamenjivanja pojmova, u kojoj dolazi do spajanja dve ili više čulnih oblasti tako što se oseti jednog čula kvalifikuju rečima koje označavaju osobine oseta nekog drugog čula. Primere sinestezije nalazimo i u svakodnevnom govoru (svetli i tamni tonovi, tople i hladne boje). Metaforička živopisnost takvog izražavanja leži i u osnovi umetničke upotrebe sinestezije; njena osnovna stilska vrednost sastoji se u slikovitom izražavanju nekog kvaliteta ili nijanse čulne percepcije. Primere sinestezije nalazimo već kod Homera ("medni glas" sirena); u Bibliji ("I obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom"), u renesansnoj poeziji (Džon Don: "glasni miris"). U romantičarskoj poeziji sinestezija dobija izrazitiji stilski značaj kao izraz romantičarskog napora da se zamene standardni klasicistički epiteti slikovitijim predodžbama: Brentano govori o milovanju i sjaju zvukova, Šeli o svežini zumbula kao o muzici, Hajne o rečima "slatkim kao mesečina i nežnim kao miris ruže". Kod francuskih simbolista sinestezija postaje elemenat njihove poetike; tako u Bodlerovim "Suglasjima" sinestezija leži u osnovi doživljaja prirode i izraza tog doživljaja: tu su mirisi "ko polja zeleni", "slatki ko oboe", a sklad počiva na sinesteziji ("slivaju se boje, mirisi i zvuci"). Na ovakvom materijalu francuske simbolističke poezije Mije razmatra sinesteziju pod karakterističnim naslovom Slušanje u bojama (Audition colorée). Primere sinestezije nalazimo i kod mnogih novijih pesnika: Rembo govori o "mirisnoj", D'Anuncio o "plavoj", E. Sitvel o "ledenoj" tišini; a u pesmi "Glazba umirućeg dana" Krleža opisuje "tihi i zeleni" bol koji "kaplje na brdo i dol". Iako u nekim viralističkim teorijama ponekad osporavana kao znak patološkog i dekadentnog (Niče), sinestezija je široko rasprostranjen oblik metaforičkog izražavanja koji spregom oseta iz različitih čulnih oblasti često postiže veliku slikovitost i iznijansiranost izraza, a ponekad - kod romantičara i, naročito, simbolista - predstavlja i karakteristično obeležje jednog doživljaja sveta i njegove književne stilizacije.




Info+
***Wiki***