Elipsa je termin antičke retorike za jednu od figura izostavljanja delova rečenice koji su prema sintaksičkim pravilima njene gradnje nužni, ali se i izostavljeni mogu razumeti iz konteksta. Sve te figure antička retorika je skupljala u grupu pod imanom detractio (oduzimanje), dok je danas prevladao naziv elipsa. Kratko, jezgrovito eliptično izražavanje se najčešće sreće u poeziji.
Primer: Love,
a ulovljeni.
S večeri, tugo,
ko kome plen?
(Momčilo Nastasijević, "Reči u kamenu")
Elipsa je vrlo česta u svakodnevnom govoru delom iz praktičnih razloga brzine dijaloga, delom zbog afektivnosti govora (Što pre /uradiš/, to bolje). Karakteristična je za aforistički i poslovički stil (Krsti vuka, vuk u goru). Poseban oblik elipse je aposiopeza.
No comments:
Post a Comment
Ukoliko želite nešto da podelite sa drugima, ostavite komentar: