Jan Kot - Jedenje bogova ili bahantkinje

"...bog nađe izlaz gde nade i nema".
- Vrhunska tačka dioniskog obreda u Euripidovim Bahantkinjama jeste sparagmos i amofagia, čerečenje divljih životinja j jedenje njihovog sirovog mesa, još toplog od krvi.
- Pored bika i zmije, lav je bio jedan od triju glavnih Dionisovih amblema.
- Dionis je uvek bio biseksualno božanstvo... U odlomku zagubljene Eshilove komedije on budi čuđenje svojim izgledom: "Otkuda dolaziš, mužu-nevesto i gde je tvoja otadžbina? Šta znači odeća tvoja?" Kod Ovidija i kasnije kod Seneke, Dionis ima lice device.

- ...pokazaće se sasvim jasni zajednički elementi. To su: a.) ludilo, božanski bes, koji najčešće šalje Dionis; b.) ubijanje deteta, i to najčešće sina; c.) ubistvo je povezano s kidanjem u komade (sparagmos); d.) s jedenjem sirovog mesa ("sirovo ga meso mami" peva hor u Bahantkinjama) e.) majka raskida i pojede svog sina.
- "Istorija se nesumnjivo ponavlja; ali jedino se ritual ponavlja potpuno tačno" - Dods.
- Osnovni dioniski mit, najprisutniji u orfičkoj tradiciji, priča o muci, smrti i vaskrsenju Božjeg deteta.
- Novorođenog Zevsovog sina Dionisa, ili u drugim izvorima Zagreja, oteli su Titani. Pokušao je da utekne ili zavara gonioce, uzimajući redom lik jarca, lava, zmije, tigra i bika. U tom poslednjem preobražaju Titani su ga raščerečili i pojeli njegovo sirovo meso. Zevs je munjama pobio Titane, a od njihova pepela i čađi što je ostala od vatre koja ih je spalila, nastali su ljudi. Dionisovu glavu je spasla Atina ili Reja, njegovi rastavljeni delovi, disiecta membra, čudom su sastavljeni, i Dionis je vaskrsnuo.
- "Simbolični povratak Haosa" - piše Elijade -"neophodan je bilo kojem novom stvaranju".
- Rimski Bakhus bio je gotovo isključivo bog vina, grčki Dionis bio je inkarnacija svih vitalnih sokova: vode, mleka, vina i sperme.
- U antropologiji religijskih znakova ubistvo gromom je svedočanstvo izdvajanja u red izabranih od strane boga, potvrda mistične smrti i obećanje vaskrsenja.
- Vlast učvršćuje samu sebe protezanjem vlasti na prošlost.
- "Bahantkinje su tragedija ludila Grčke, ludila vladalaca i naroda" - Arrowsmith.
- U razdobljima ludila uvek se pojavljuju ludi bogovi i još luđi njihovi proroci. U vreme peloponeskog rata na Peloponezu su se pojavili, dolazeći sa istoka, juga i severa, novi crni bogovi koji su zahtevali orgijastičke kultove i krvave žrtve: Apie, Sabacije, Adonis, Bendis, Kibela i egipatska Izida s kravljim rogovima.