Semonid - Prolaznost života

O sinko, usud svemu u vlasti Zeus
ima gromovnik, čineć' s njime po volji.
U ljudi nema razuma, neg' svagdano
k'o pašno stado živimo, ne znajuć' pak
svršetak kakav svakom bog dosuđuje.
A nada, lažno uzdarje, nas sve drži
u pustu naprezanju: čekaju jedni
da svane dan, a drugi duge godine.
Ni jednog nema smrtnika što ne mnije

do godine blaga, dobara imati,
al' jednog mučna starost satire pre
no cilj postigne, drugome dušu teške
bolesti nište, dok treće, od Areja
strte, pod crnu zemlju bog odšilje Had.
Jedni na moru ginu, burom, valima
mnogim grimizna mora svladani, kad s
robom u lađi domu se vraćaju svom.
Uže drugi o vrat bedni vezuju
i sami sunčanu svetlost napuštaju.
Tako posvuda zlo! Bezbroj duhova zlih,
beda i nevolja izreći ne mogu
što se snalaze ljude. Kad bi slušali
mene ne bismo želeli dobra, niti
kinjili sebe na zle nevolje misleć'.