Pjer Bajar - Kako da govorimo o knjigama koje nismo pročitali

Kao prvo, nije nimalo očigledno, iako se naoko čini, da je pisac u najboljoj poziciji da govori o vlastitoj knjizi, pa čak i da je se precizno seti. To što Montenj nije mogao da se snađe u trenucima kada ga pred njim citiraju, svedoči o tome da pisac, kada napiše svoja dela i odvoji se od njih, postaje onoliko udaljen od vlastitih tekstova koliko i ma ko drugi.
A kao drugo i najvažnije, ukoliko unutrašnje knjige dve osobe zaista nikada ne mogu da se usaglase, onda je uzaludno da se upuštamo u duga objašnjenja kada se sretnemo s nekim piscem. Uvek, naime, postoji opasnost da će se njegova strepnja uvećavati dok evociramo ono što je napisano, jer to u njemu stvara osećaj da mu govorimo o tuđoj knjizi ili da smo ga pobrkali s nekim drugim piscem. A mogao bi čak i da doživi istinsko iskustvo obezličenja dok se suočava s bezmernom daljinom koje jedno biće razdvaja od drugoga.
Postoji, dakle, samo jedan razuman savet koji se može dati svakome ko je prinuđen da s nekim piscem razgovara o jednoj od njegovih knjiga koju nije pročitao: recite mu nešto bez zalaženja u pojedinosti. Pisac nipošto ne očekuje da čuje sažetak ili obrazloženo tumačenje svoje knjige. Poželjno je, štaviše, da mu tako nešto ne saopštavamo, pošto od nas očekuje da mu što neodređenije kažemo da nam se dopalo ono što je on napisao.