Federiko Garsija Lorka - Nokturno

Bojim se mrtvog lišća.
Bojim se gaja
punog rose.
Odoh da spavam
Ako me ne probudiš,
ostaviću kraj tebe
moje hladno srce.

Šta to zvoni
tamo daleko?

Vetar u prozorskim oknima,
moja ljubavi!


Stavio sam ti đerdane
od zornih dragulja.
Zašto me ostavljaš
na ovom putu?
Ako odeš daleko,
moja će ptica plakati
i zelena loza
nece dati vino.

Šta to zvoni
tamo daleko?
Vetar u prozorskim oknima,
moja ljubavi?

Nikada nećeš znati,
sfingo od snega
koliko bih te voleo
u svitanjima
kad pljušti kiša
i kad sa suve grane
pada gnezdo.

1 comment:

Alexandra said...

Tako čiste emocije, čitam je bez daha čitavog dana...

Post a Comment

Ukoliko želite nešto da podelite sa drugima, ostavite komentar: