Momčilo Nastasijević - Sivi trenutak

Najednom zasivi,
kao pregorelo je sve,
a sve živi.

Druže u tajni,
čuj, mukotrpno se ovo srce
mimo sve jeze otisne.

I koji za mnom,
i u neznanju,
greš ovaj čudni put:

Sivo je tamo,
sivinom prostreli bit,
sive su oči tajni.

I kad umiru drveta,
ni tuga ni opomena, te suhi list
čudno tišinom omiluje patniku čelo.