Dragan Brusin - Zelen

Zelen', ka visini teži klas
Uspinjuć' se vrhu iz svih žila,
ali mnoštvo ga gore može izlomiti sila;
ne zna, da na samome dnu mu je spas.

                        * * *

Iluzija ga ka pogrešnom kraju vuče,
Ubijajuća gasnost na vrhu žerave luče,
Nadmena uniformnost pod kojom vidik puče,
Istost što gnevno svaku razliku tuče.

Misli da se Svome idealu bliži,
Od teške, prljave zemlje beži,
da uspeće, sama ga misao ježi.
Životne sokove u želju tvori,
Grabi, za njim zaostaju spori.

Nebo kao prvi pobedni dah,
Uspeh što rađa zadovoljstvo,
Zadovoljstvo koje odagna strah,
Iz nj' izbija sjaj k'o zlatni prah. 

Neuspeli dok mu izgledaju kao da puze
On u gomili oseća milu toplinu i rod,
Slepilo uspeha mu olako momenat uze
Samo jedne žetve postade plod.