Marko Valerije Marcijal - Epigrami


„Bogova nema, nebesa su pusta“ –
tačna je tvrdnja iz njegovih usta.
Time što živi, za nju dokaz stvara:
on stalno huli, a pun je para.


(Epigrami IV, 21)

Tvoja su dobra, ti imaš pare,
posuđe zlatno, skupe pehare,
stara cekupska, masička vina,
tvoj je duh, srce – to je istina.
Sve je samo tvoje – ne poričem sada! –
samo tvoja žena svakome spada.

(III, 26)

  
Gnušaš se cura, na matorke ti se diže,
nećeš lepojku, već onu koju smrt stiže.
Kakva pomam! Zar tvoj ud nije lud?
S Andromahom – ne, samo s Hekabom činiš blud!

(III, 76)


Kad si bogat bio momke si jebavô,
a devojke dugo nisi poznavô.
Sad babe ganjaš. Moćna ubogosti!
Zbog nje ti se kita samo picom gosti.

(XII, 87)


Uporno me pitaš kakav bih ja bio,
kad bih bogatstvo i moć prigrabio.
Budućnost ko još zna, ko o njoj ima stav?
Kakav bi, reci mi, bio ti da si lav?

(XII, 92)

No comments:

Post a Comment

Ukoliko želite nešto da podelite sa drugima, ostavite komentar: