Džozef Konrad - Srce tame

...Našao sam se ponovo u grobljanskom gradu i nisam mogao da podnesem pogled na ljude koji su jurili po ulicama da ukradu malo novca jedan od drugog, da proždru svoja zloglasna jela, da stresu niz grlo svoje zloglasno pivo, da sanjaju svoje beznačajne blesave snove. Mešali su se u moje misli. Bili su uljezi čije je poznavanje života bilo za mene razdražujuće pretvaranje jer sam se osećao potpuno sigurnim da oni ni u kojem slučaju ne mogu znati stvari koje ja znam. Njihovo držanje, koje je bilo jednostavno držanje običnih ljudi koji se bave svojim poslom u uverenju u savršenu sigurnost, za mene je bilo uvredljivo kao odvratno šepurenje glupana suočenog sa opasnošću koju niju u stanju da shvati.Nisam imao posebnu želju da ih prosvetlim, ali sam imao priličnih teškoća da obuzdam samog sebe i da im se ne nasmejem u lice, toliko pune glupe važnosti...