Fridrih Helderlin - Hrastovi

Iz vrtova dolazim k vama, sinovi brega!
Iz vrtova, gde priroda živi strpljivo i domaće,
S marljivim čovekom, uzgajajući i uzgajana.
A vi, vi divni! stojite kao narod titana
U pitomijem svetu i pripadate samo sebi i nebu
Koje vas hrani i podiže, i zemlji koja vas rađa.
Nijedan od vas još nije polazio školu ljudi,
I međusobom se uvis probijate, radosno i slobodno,
Iz snažnog korena, i hvatate silnom rukom
Prostor, kao orao plen, spram oblaka
Usmjerena vam je vedra i velika sunčana kruna.
Svaki od vas jedan je svet, kao zvezde neba
Živite, svaki jedan bog, u slobodnom savezu.
Kad bih samo podneti mogao ropstvo, nikad ne bih zavidio
šumi ovoj i rado bih se privolio druževnom životu.
Da me samo na druževni život ne veže srce
Koje ne može bez ljubavi, kako bih rado međ vama boravio!