Fridrih Helderlin - Domovina

Veseo vraća se mornar kući na tihu reku,

S otoka dalekih, kad je dovršio žetvu;

Tako bih i ja došao doma, da sam

Požnjeo toliko dobara koliko bola.

Obale drage, koje me odgojiste nekad,

Smirujete li ljubavne boli, i da li mi

Obećavate, šume moje mladosti, kad se

Vratim, još jednom spokoj?

Na hladnom potoku, gde gledah valova igru,

Na reci, gde videh kako plove lađe,

Bit ću uskoro; vas, drage bregove

Koji me čuvaste negde, domovine

Štovane sigurne granice, kuću majčinu

I zagrljaje ljubljene braće

Pozdravit ću uskoro, a vi me zagrlite

Da mi srce, kao zavito u melem, ozdravi,

Vi koji verni ostadoste! ali znam ja, znam,

Ljubavni bol, taj mi tako skoro ozdraviti neće,

Taj mi iz grudi ne ispeva nijedna uspavanka,

Koju smrtnici za utehu pevaju.

Jer oni koji nam posuđuju nebeski žar,

Bogovi, darivaju nam također sveti bol,

Zato nek ostane tako. Sin zemlje, čini se

Da sam: za ljubav stvoren, za trpnju.