Đorđe Savić – Volimo Francusku više nego što je ona nas volela

„Lakedemonjane obavesti
 putniče da ovde ležimo
mrtvi, jer tako je glasila domovine zapoved.“

A lon zanfan d la patri,
e l šur d gluar e tarive,
kontr nu d la tiranie,
le tandar san glan telve,
a tende vu dan le kampanj,
mižiros se solda
il vjen žisk don abra
e gorže no fis, no kampanj.
O zarm situajen,dorme vo batajon
Maršon, maršon,
ken san en piro brev no sijom!
Bilo je to u jednoj zemlji
na brdovitom Balkanu
živeo je narod između Francuza i Rusa
očajnici što jurišaše
na nož ili na metak.
Slave su slavili,
svece nisu imali,
verovali nisu u Boga,
ni u moga ni u tvoga,
voleli Francusku više
nego što je ona njih volela.
Morem je plovila lađa francuska
govorili su pizda vama materina,
i bio je rat i palili su topa
psovali su jebala vas sva Jevropa. I pevali su dunje ranke dunje ranke
jebo kosti svoje majke
i pevali su kruške karamanke
i vama steram majke. Marširali se, marširali se,
marš na Drinu, marš na Drinu,
pa marš u pičku materinu.
Umesto dobrog jutra
jebali su oca, jebali su majku,
jebali su kuću, jebali su njivu,
S prvom rakijom neumivenicom
jebali su sina, jebali su snajku, jebali su šljivu ranku,
dok su se umivali
jebali su sliku svoju,
dok su se brijali
jebali su sestru, jebali su ćeru, jebali su dete,
s prvim blagoslovom
jebali su brata, jebali su keru, jebali su tete,
dok su bili u polju
jebali su seme, jebali su klicu,
s pogačom i solju
jebali su pleme, jebali su žicu,
s pogledom u nebojebali su pticu u letu,
s pogledom u zemlju
jebali su slinu detinju,
zastajali su pored puta
da propišaju majčino mleko
i da se jebu u usta,
u podne
jebali su sunce žarko u pičku,
popodne
odgrizali su pasja muda,
pred spavanje
nabijali su kurac u dupe,
sa snom su
išli u kurac krasni,
s mesečinom se vraćali iz nevrata
jebajući ježa i zečja vrata,
Kletve su na njih padale
i umirali su od smeha,
i usravali se od straha,
i umirali su od straha,
i usravali se od smeha,
dok se nisu ispsovali psovkama masovnim,
dok se nisu ugušili u govnima sopstvenim.
Još samo mornari što plove morima
svoje psovke duguju Srbima.
Cigani stoj. Paz` sad!
Tiho:
svilen konac, a francuski kroj,
hej Sloveni nabijem vas na moj,
još ste živi, sunce li vam slatko,
proklet bio, jebaću vas glatko.
Muzika stoj.
`Ajd` sad.
Tuš:
O zarm situajen,
dorme vo batajon,
maršon, maršon,
ken san en pir
o brev no sijom!
Opsa. Volimo Francusku više
nego što je ona nas volela.
Sitno. Ops. Ops. Mulen ruž.
Paz` sad:
MARŠON, MARŠON
DORME VO BATAJON
MARŠ NA DRINU,
MARŠ NA DRINU,
PA MARŠ U PIČKU MATERINU