Ditiramb je vrsta horske lirike kod starih Grka, najpre pevana u slavu boga Dionisa, a kasnije i drugih božanstava. Ditiramb je bio i kultsko ime Dionisovo. Najstariji pomen ditiramba u helenskoj književnosti nalazimo kod jonskog jambografa Arhiloha (oko 650 godine p.n.e.) koji pominje da je uz vino, slavio Dionisa ditirambom. To upućuje na prvobitni karakter ditiramba kao narodne usmene pesme sa refrenom, koji uzvraća grupa pevača.
Dimetar
Dimetar je antički stih sastavljen iz dva, obično ista, metra (anapestička, daktilska, horijampska, jonska, jampska i trohejska). S obzirom na to da je u antičkoj metrici metar po pravilu sastavljen iz dve stope, dimetar ima četiri stope.
Semonid - Prolaznost života
O sinko, usud svemu u vlasti Zeus
ima gromovnik, čineć' s njime po volji.
U ljudi nema razuma, neg' svagdano
k'o pašno stado živimo, ne znajuć' pak
svršetak kakav svakom bog dosuđuje.
A nada, lažno uzdarje, nas sve drži
u pustu naprezanju: čekaju jedni
da svane dan, a drugi duge godine.
Ni jednog nema smrtnika što ne mnije
ima gromovnik, čineć' s njime po volji.
U ljudi nema razuma, neg' svagdano
k'o pašno stado živimo, ne znajuć' pak
svršetak kakav svakom bog dosuđuje.
A nada, lažno uzdarje, nas sve drži
u pustu naprezanju: čekaju jedni
da svane dan, a drugi duge godine.
Ni jednog nema smrtnika što ne mnije
Sapfa - Himna Afroditi
Šarotrona, besmrtna Afrodito,
zavodna Zeusa kćerko, molim te:
nemoj mi jadom, nemoj tugom gospo,
dušu izjedat'!
Ded' pohitaj, ako si igde pre,
izdaleka glasnu mi molbu čula,
napustila očeve dvore, kola
upregla zlatna.
i došla mi. Lepi i brzi vrapci,
hitro krilima bijući, s nebesa te,
sredinom leteć' vazduha, ka crnoj
zemlji vozili,
zavodna Zeusa kćerko, molim te:
nemoj mi jadom, nemoj tugom gospo,
dušu izjedat'!
Ded' pohitaj, ako si igde pre,
izdaleka glasnu mi molbu čula,
napustila očeve dvore, kola
upregla zlatna.
i došla mi. Lepi i brzi vrapci,
hitro krilima bijući, s nebesa te,
sredinom leteć' vazduha, ka crnoj
zemlji vozili,
Semonid - Ništavnost ljudskog života
...Jednu prelepu reč reče nam Hijanin čovek:
"Kakav lišća je rod, i ljuski zbilja takav je rod"
Smrtnika j' doista malo koji, ušima čuvši,
u srce isto pohrane svoje, jer svako živi u nadi
koja u grudima čoveku nastaje mladu.
Dok god dražesni mladosti cvet smrtnu čoveku cveta,
nestalan njegov je duh, pustim se zanosi snovim';
ne misli ostarit' da će, nit' da će ga sustići smrt;
dok god zdravlje ga drži na slabost ne misli taj.
Ludi su oni što takvu imaju pamet, ne znaju jerbo
mladosti kako prohuja vek, smrtnicim' život
kako je kratak! Zbog toga života kad spoznaš kraj
u duši dobrim' stvaraj večit ugođaj!
"Kakav lišća je rod, i ljuski zbilja takav je rod"
Smrtnika j' doista malo koji, ušima čuvši,
u srce isto pohrane svoje, jer svako živi u nadi
koja u grudima čoveku nastaje mladu.
Dok god dražesni mladosti cvet smrtnu čoveku cveta,
nestalan njegov je duh, pustim se zanosi snovim';
ne misli ostarit' da će, nit' da će ga sustići smrt;
dok god zdravlje ga drži na slabost ne misli taj.
Ludi su oni što takvu imaju pamet, ne znaju jerbo
mladosti kako prohuja vek, smrtnicim' život
kako je kratak! Zbog toga života kad spoznaš kraj
u duši dobrim' stvaraj večit ugođaj!
Epsko pozorište
Epsko pozorište je vrsta pozorišta za koju se prvi zalagao nemački reditelj Ervin Piskator dvadesetih godina dvadesetog veka (Političko pozorište 1929. godine), a čije principe je primenio i teorijski razvio Bertolt Breht (naročito u Malom organonu za pozorište 1949. godine)
Trohej
Trohej ili horej je metrička stopa od dva sloga, od kojih je prvi dug, a drugi kratak (-U). Otuda je trohejski ritam, suprotno od jampskog, padajući. U antičkoj poeziji trohejski metri su u upotrebi od vremena Arhiloha (7. vek p.n.e.), naročito u lirskoj poeziji i drami, kao i svuda gde je trebalo ubrzati i oživeti izraz. U grčkoj i latinskoj poeziji trohejske stope su obično bile kombinovane sa spondejima i tribrahijima, a ređe sa daktilima i anapestima. Od više vrsta trohejskog metra, najčešće je u upotrebi bio katalektički tetrametar (7,5 troheja u latinskoj poeziji nazvan septenar)