Ezop - Orlova ženka i lisica

Orlova ženka i lisica sklopile prijateljstvo pa odlučile stanovati jedna kraj druge da još više učvrste prijateljski savez. Orlica uzleti na veoma visoko stablo i na njemu savije gnezdo, a lisica se zavuče u grmlje ispod drveta i tamo okoti mlade. Jednom lisica ode u lov, a orlica koja je bila ostala bez hrane, sleti u grmlje, ugrabi njene mlade i pogosti se zajedno sa svojim orlićima. Kada se lisica vratila i shvatila što se dogodilo, ne ražalosti se toliko zbog smrti svoje mladunčadi, koliko zbog nemoći da se osveti jer bez krila nije mogla progoniti pticu. Stoga se povuče – to slabima i nemoćnima jedino preostaje – i poče proklinjati svoju neprijateljicu. Dogodilo se, međutim, da je orlicu, ubrzo potom snašla pravedna kazna zbog toga što nije poštovala prijateljstvo. Neki su ljudi, naime, u polju žrtvovali kožu pa orlova ženka sleti i sa žrtvenika ugrabi komad mesa zajedno sa žeravicom. Još ga nije pravo ni donela u gnezdo, kadli navali žestok vetar pa od tankih i starih suharaka raspali sjajan plamen, a mladi orlići napola spaljeni – bili su, naime, još goluždravi – padnu na zemlju. Lisica pritrči i naočigled orlici sve ih poždere.

Ezop - Tri bika i lav

Tri su se bika bila zajedno nastanila. Neki ih je lav stalno sledio u želji da ih ulovi, ali ih, sve dok su bili zajedno, nije mogao uhvatiti pa stoga zaključi da će ih svladati pošto ih razdvoji. Međusobno ih zavadi i rastavi, pa tako, svakoga za sebe, lakše poubija one koje, dok su se zajedno držali, nije mogao pobediti.

Ezop - Košuta i lav

Košutu žeđ naterala da se spusti do nekog izvora. Dok je pila, opazi u vodi svoju sliku i stane se gizdati rogovima gledajući ih kako su veliki i šareni, a na noge se silno ljutila što su tanke i slabe. Dok je još o tome razmišljala, pojavi se lav i pojuri za njom, no košuta udari u beg i daleko izmače lavu. Jelenima je i košutama, naime, glavna vrlina u nogama, a lavovima u srcu. Dok je ravnica bila gola, spašavala se trkom, a kada stiže do nekoga šumovitog mesta, sluči se tada da joj se rogovi zapletoše u granje pa, kako zbog toga nije mogla trčati, uhvati je lav. Pre no što će poginuti, reče samoj sebi: “Jadne li mene! Spašavalo me ono za što sam mislila da će me izneveriti, a zbog onoga u što sam se silno pouzdavala, umirem.”

Ezop - Divlje koze i kozar

Poterao kozar koze na pašu. Opazivši da su se tamo njegove koze pomešale s divljim kozama, kad pade veče, utera ih sve u pećinu. Sutradan pak nadođe žestoka zima pa ih nije mogao oterati na uobičajenu pašu, nego ih ostavi u pećinii. Pred svoje je koze bacao malo hrane, tek toliko da ne gladuju, a pred divlje gomilao hranu na hrpe ne bi li ih pripitomio. Kada je minula zima pa ih on sve zajedno izveo na pašu, divlje se koze dočepaju brda i pobegnu. Kozar ih stane koriti zbog nezahvalnosti prebacujući im što ga ostavljaju iako se za njih bolje brinuo, a one mu, osvrnuvši se na nj, odgovore: “Baš se zbog toga još i više čuvamo. Ako si nama koje smo tek juče došle k tebi, dao prednost pred svojim kozama, očito je da ćeš, ako k tebi kasnije dođu još neke druge, njih više ceniti od nas.”