Dejan Živić - Etno

Sumorni su snovi otupelih glava
kojima žena i hleb donose utehu.
Isčekivanja su nejasne slike
zagrobnog imanja i primata iz prošlosti.
Sitni strahovi i grabež muva na oznojanom
lepljivom licu, šta ako ne bude sin?

Grki je pelim sve što menja sutra,
ako sat ne zazvoni na vreme
ili kafa zakasni.
Novine za bezumne sate i TV grobnica
sanjarskog alpinizma.
Luk i rakija ritualno otvaraju ta mala vrata,
ono što se zove elan.
Soli još ima, vremena još malo
da se izjede sve do poslednjeg zrna.
I kog vraga više?
Dječići nisu siročići.
pastuv je za njivu a kobila za udaju.
i opuste kuća starom igumanu
nema tog tananog glasića da upali sveću domaćinu.

Dejan Živić - Sivi vitez

Posteljina je hladna i odiše svežinom,
skidam svoj teški viteški oklop i odlažem ga.
Putujem snovima i odlazim daleko
van utvrđenih granica,
da izgubim i poslednju svest o sebi
i stvarnosti koja me posesivno prisvaja.

Budim se ispunjen strahom, sluđen,
bolestan, krh i slab.
Zatim stavljam svoj teški oklop na se,
posmatram sve sa podsmehom na licu,
ponovo neustrašiv i siv.

Dejan Živić - Asvaltida

Da li čovek koji u mislima leti daleko
mora da strada?
Gde je nestalo njegovo nebo?
Tu gde sad u meni leže mrtvi bogovi Asgarda.
Torov malj bezdušno lupa po mrtvim hridinama Nibenlunga.
Njegova munja bezuspešno pokušava da kazni varvarina.
Dok Odinovo oko nemo posmatra prizor,
veliku dimnu pečurku pred zidinama Valhale.
Sumrak bogova je zašao,
utihnule su krvoločne zveri,
vukovi su sada punog stomaka.

I kad pomisliš da si jedan od njih...