1.
Ima li živog, čulima obdarenog bića a da više sviju čudesnih
pojava u prostranstvu koje se stere oko njega - ne voli sveočaravajuću
svetlost? Sa njenim bojama, njezinim zracima i talasima; njenom blagom
sveprisutnošću, u vidu dana što se budi? Kao najprisnijom dušom života diše
njome ispolinski svet sazvežđa, što nema stanka ni počinka plivajući i
poigravajući po njezinoj plavoj pučini - diše njome svetlucavi kamen u svom
večnom pokoju, u sebe utonula biljka što upija sokove, i divlja, uzjarena,
mnogolika zver - a pre svega prekrasni stranac umnih očiju, lelujava koraka i
nežno sklopljenih usana, bogatih zvucima. Kao kakav kralj zemaljske prirode,
ona poklikuje svakoj sili da se bezbroj puta preobražava, sklapa i rastura
beskonačne saveze, svojim nebeskim likom zaogrće svako zemaljsko biće. Njena
prisutnost jedina otkriva čudesno veličanstveno svetskih carstava.
