Federiko Garsija Lorka - Portret Silverija Frankonetija

Između italijanskog

i flamenka

kako je pevao,

taj Silverio?

Gust italijanski med,

slivao se sa našim limunom,

u dubokom žalu

siguirijera.

Njegov krik beše strahotan.
Starci
kažu da se kosa
ježila
i da se živa rastvarala
u ogledalima.
Prelazio je iz tona u ton
a da ih ne razbija.
I beše stvaralac
i vrtlar.
Stvaralac pergola
za tišinu.

Sada njegova melodija
Sniva s odjecima.
Konačna i čista.
S posljednjim odjecima.

Federiko Garsija Lorka - Konjanikova pesma

Kordoba.
Daleka i sama.

Kobila crna, veliki mesec,
i masline u bisagama.
Ako i znam pute,

nikad neću stići u Kordobu.

Preko ravni, kroz vetar,
kobila crna, crveni mesec.
Smrt na me vreba onamo
s visokih kule Kordobe.

Jao, duga li  je cesta!
Jao, hrabri moj konju!
Jao, Smrt me čeka pre
no stignem li u Kordobu!

Kordoba.
Daleka i sama.

Federiko Garsija Lorka - Nokturno

Bojim se mrtvog lišća.

Bojim se gaja

punog rose.

Odoh da spavam

Ako me ne probudiš,

ostaviću kraj tebe

moje hladno srce.

Šta to zvoni

tamo daleko?

Vetar u prozorskim oknima,

moja ljubavi!