Rainer Maria Rilke - Panter

Njegove oči muti i sputava
rešetki tamnih stalni mimolet.
Hiljadu rešetaka poigrava
i okončava sobom njegov svet.

Povitljiv korak njegov, pun čvrstine,
liči, dok uskog kruga meri luk,
na igru snage okolo sredine
u kojoj vlada silne volje muk.

Tek ponekad se zastor s oka skloni
nečujno - . Tada uđe neki lik,
kroz napregnuti mir udova roni -
i mre u srcu kao dalek krik.

Rainer Maria Rilke - Ljubavna pesma

Kako da dušu sputam, da se tvoje

ne takne? Kako, mimo tebe, njom

da grlim druge stvari i daljine?

Ah, rado bih je sklonio na koje

zaboravljeno mesto usred tmine,

u neki izgubljeni kut, u kom

neće je tvoje njihati dubine

Al’ ipak, sve što dodirne nas dvoje

k’o gudalo nas neko spaja, koje

iz dveju struna jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?

I koji ovo svirač drži nas?

O, pesmo slatka.