Danilo Lučić - Melanholični bog groma

svi ti časovi osame,
časovi radosti
bacanje koske svemiru
nesravnjiva ljubav genija
za one bez milosti i pojma

A – Ako povežem dušu svakog čoveka sa nebom
C – Cela će vaseljena zatreperiti,
zaživeti

iako
nije lako uzjahati talas
a ne povrediti ga
ne ukrotiti ga već zamoliti
ili
ne može bilo ko svaku zlatnu žilu
smatrati samo provodnikom,

Danilo Lučić - Protok i ništa

koliko puno tuge
nepravde
nesreće
na ovom svetu
da ti puknu grudi

na koliko je tek načina
strašnije i bolje
ovo sve već pre
rečeno

i ništa

Danilo Lučić - Na žalu

sećam se čudnih izbočina na čašama
iz kojih smo pili ledeni mohito
dok smo još bili zaljubljeni

neka devojčica se stropoštala niz plažu
zatim dugo dozivala oca
njen drugar je mokrio u plićak

sa pladnjeva su se caklile
ukočene oči riba
muve su nam grizle pete