Marko Antić - Hanibal Lektor se nije pojavio

Sećam se, želeo sam da budem arheolog, istraživač
neko poput Indijane Džonsa
ili Martija Misterije
ali, avaj, moji roditelji su imali drugačije planove
hteli su nekog drugog
 - učitelja.

Da bih pobegao, izabrao sam nešto treće
i, par godina kasnije, zajedno sa ostalim pravnicima
pohađao sam praksu
iz sudske medicine.

Obreli smo se u specijalnoj psihijatrijskoj bolnici
- uz pomoć profesora, intervjuisali smo ljude
kojima je bilo jako, jako loše
čeličili smo se spoznajući šta nas zaista čeka
i sa ove i sa one
strane.

Marko Antić - Heroj, sopstveni

Ponovo si u svom gradu.

Nisi pobednik, nisi u centru pažnje.
Na margini si.
Šetaš bezidejno u izlizanoj garderobi.
Gde su svi nestali?
Oženjeni, otišli, rade po ceo dan...
Skoro da si
sam.

Novac ti je potreban
a ne možeš se zaposliti ni u
perionici automobila.

"Apsolvent? Čuj, lepo, ali previše
 si obrazovan za ovo. Znam, trudićeš se,
 ali ne treba mi neko pametan.
 Idi, okušaj sreću na drugom
 mestu."

Marko Antić - Moja (samo)odbrana

Izlazim sve ređe i ređe

vikendom uveče kao da se gušim
zakopavam se u krevetu
postavljam omiljenu knjigu ili strip
kao štit
često gledam filmove
nikako one sa TV-a
noćas sam (opet) sanjao Mad Max scenario
tokom katastrofičkih projekcija
na pamet mi odjednom pada Mario Vargas Ljosa
i njegov tekst
o kraju kulture.

Ježim se.