Martin Hajdeger - Helderlin i suština poezije

Uspomeni Norberta fon Helingrata
palog 14. decembra 1916. godine

Pet ključnih iskaza

1. Poetsko stvaralaštvo: »To je najnevinije od svih zanimanja« (III, 377).

2. »Zato je čoveku dato najopasnije od svih dobara — jezik... da njime daje svedočanstvo o onom šta on, čovek, jeste...« (IV, 246).

3. »Čovek je mnogo iskusio. Mnoge nebesnike nazvao, Otkad jesmo razgovor
I možemo čuti jedni druge.« (IV, 343)

4. »No, ono što traje, ustanovljuju pesnici« (IV, 63).

5. »Pun zasluga, ipak pesnički stanuje Čovek na ovoj zemlji.« (VI, 25)

Fridrih Helderlin - Polovina života

Sa žutim se kruškama
I s puno divljih ruža
Nad jezero nadvio breg.
I vi labudi ljupki,
Od celova pjani,
Uranjate glave u vodu
Svetu i treznu.

Jao meni, gde li ću naći,
Kad nadođe zima, cveća?
Gde li sunčeva sjaja
I zemaljske sene?
Zidovi stoje
Nemi i hladni, na vetru
Barjaci zvekću.

Fridrih Helderlin - Mladost

Dok sam dečak bio
Često me spasio bog
Od vike i šiba ljudi;
Zaklonjen dobro, igrah se tada
S cvećem šumarka,
A lahori nebeski
Igrahu se sa mnom.

Pa kako srce
Bilja razveseljuješ,
Kad ti u susret
Pruža nežne ruke,
Tako si i moje srce obradovo,
Oče Helije! i kao Endimion
Bejah ljubimac tvoj,
Sveta Luno!

Fridrih Helderlin - Nekad i sad

Za mladih dana, jutrom bejah veseo;
Navečer plakah; sada, kad stariji sam,
Započinjem sumnjajuć svoj dan,
Al svet i vedar njegov mi je kraj.

Fridrih Helderlin - Hleb i vino

I

Uokrug počiva grad. Stišava se osvetljena ulica

I zubljama ukrašena šumno prohuje kola.

Radosti dnevnih siti idu na počinak ljudi,

A razborita glava odmerava dobit i štetu

Zadovoljno kod kuće; bez grožđa stoji i cveća

I tvorevina ruku, počiva radeni trg.

Al' zvuče strune negde daleko u vrtovima; možda

Neko zaljubljen svira tamo, il usamljenik

Na daleke se prijatelje seća, i mladost; a česme

U stalnom svežem toku žubore uz mirisnu leju.

Mirno odjekne zvona zvuk sumračnim vazduhom,

A noćobdija prati časove, uzvikne broj.

Evo i povetarca, pokreće vršike gaja,

Gle, i zemlje naše lik senoviti, mesec

Potajno stiže sad; sanjarska stiže noć,

Puna zvezda i zbog nas ne mnogo brižna, blista

Zadivljujuća tamo, tuđinka među ljudima,

Tužna i krasna gore nad brdskim visovima.

Fridrih Helderlin - Domovina

Veseo vraća se mornar kući na tihu reku,

S otoka dalekih, kad je dovršio žetvu;

Tako bih i ja došao doma, da sam

Požnjeo toliko dobara koliko bola.

Obale drage, koje me odgojiste nekad,

Smirujete li ljubavne boli, i da li mi

Obećavate, šume moje mladosti, kad se

Vratim, još jednom spokoj?

Na hladnom potoku, gde gledah valova igru,

Na reci, gde videh kako plove lađe,

Bit ću uskoro; vas, drage bregove

Koji me čuvaste negde, domovine

Fridrih Helderlin - Hrastovi

Iz vrtova dolazim k vama, sinovi brega!
Iz vrtova, gde priroda živi strpljivo i domaće,
S marljivim čovekom, uzgajajući i uzgajana.
A vi, vi divni! stojite kao narod titana
U pitomijem svetu i pripadate samo sebi i nebu
Koje vas hrani i podiže, i zemlji koja vas rađa.
Nijedan od vas još nije polazio školu ljudi,
I međusobom se uvis probijate, radosno i slobodno,
Iz snažnog korena, i hvatate silnom rukom
Prostor, kao orao plen, spram oblaka
Usmjerena vam je vedra i velika sunčana kruna.
Svaki od vas jedan je svet, kao zvezde neba
Živite, svaki jedan bog, u slobodnom savezu.
Kad bih samo podneti mogao ropstvo, nikad ne bih zavidio
šumi ovoj i rado bih se privolio druževnom životu.
Da me samo na druževni život ne veže srce
Koje ne može bez ljubavi, kako bih rado međ vama boravio!