Jelena Marićević - Omražena Poezija

Ne volim te, Poezijo,

aspido, zmijo,

gnjido, krvopijo!

Kud baš mene obuzela?

I lepo me zatrovala;

Ne! Ne volim te, Poezijo,

opijatu teški,

grlu koje grebe -

Omražena Poezijo,

nema leka od tvoje zloupotrebe!

Svaki moj plih

postao je stih,

i moja se kosa

raspliće k'o glosa,

nekadašnji smej

ječi u trohej,

a tu oko članka

probada me stanka,

i još mi u struku

lomataš nauku!

More, kad te napadnu sa svih strana

nek ti drugi previja sto ljutijeh rana?

Od mene gmiži dalje,

Poezijo stara,

veštice i gujo

podlakušo, kujo!

Jelena Marićević - Mizera

O, pesmo moja,

moja si mizera!

Moram te na remont

kod vulkanizera!

-    Nek ti sredi gume,

nek udari šaru na te tvoje strune,

da mi budeš, pesmo,

prava robna marka

i da mi preživiš sve

k'o Nojeva barka!

I vuferi nek te tresu, pesmo slatka

pa makar ja gladovala zbog toga izdatka!

Zabrundaj mi pesmo, i ostavi trag

crnih novih šara po asfaltu duše,

zasviraj mi, pesmo....

Odneo te vrag!

Gume ti se puše...

E, e, Pesmo moja,

mizerijo bunta,

trudim se, al' lupaš mi

kao Flojdu đunta!

Jelena Marićević - Metem psihoze

Danas, kada postajem vaška,

selim se iz glave

 i dajem časnu, vašljivu reč

da sa glave ti se neću skidati!

Češaćeš se i kosu ćeš kidati

od svrabeža ovih reči...

Al' ode i vaška od nanosa praška!

Kad se pretvorim u gnjidu

imaćeš u vidu opet istrebljenje

mene i moje ništavnosti!