Milorad Mihailović - Bulevar poraza

Stopiram na liniji života
Koja ne vodi nigde.
Pokisao od neurednih misli
Što podsećaju na nedostižne vrhove.
Obigravaju varalice svakodnevice
I kupuju me.
Ne želim da vam se predam,
Ali gde da nađem srodnu dušu
Zaljubljenu u bulevar poraza.
Varalice dušu nemaju.

Dani su se vukli.
Godine su jurile.
Bulevar me pratio koracima pobednika.
Osujećen svaki pokušaj bekstva
Slamao je veru u prečicu ka trgu idile.
Ostajem prikovan za prokleti bulevar.

Ovde pripadam.
Krijem se od zavetrine.
Zamišljam nepostojeću pratilju
Spremnu da se pridruži šetnji
Bulevarom poraza.

Milorad Mihailović - Ona

Ona,
Ona ne voli reči
Jer govori prave na pogrešnom mestu.
Ljudi su čudni i ne razumeju je.

Ona,
Ona se smeje i kada osmeh nije potreban.
Oh, kako se ona smeje.
Kako se samo ona smeje.
Sećam se, jednom mi je uz osmeh rekla
Da ću samo jednom imati dvadeset pet godina.
Ja sam joj verovao.
Razočaran saznanjem
Spustio sam glavu na njeno rame
Ona se ponovo nasmejala
I rekla mi da ne brinem
Jer vreme radi za nas.
Opet sam joj verovao.

Milorad Mihailović - Veltšmerc

Sloboda na dohvat ruke.
Da li je pružiti?
Zatvorenik svojih misli ukopan u mestu.
Nema razuma da savlada nemir.
Pitam se da li će ga ikada biti?
Na pitanja bez odgovora
Škripim zubima kojima bih grizao.

Nekada je dan bio jutro,
A sada je samo sumrak
Koji se prezire pri samoj pomisli.
Bez pogovora prihvatam sumrak novog jutra
Jer ožiljke na licu ne mogu sakriti.
Ne praštam neuzvraćenu slobodu
Za koju nemam snage ruke pružiti.