To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili
pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom
snu. Lepa maska se promenila, ali kao i uvek jedinstvena je. Čemu moji
talismani i bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je
koristio oštri Sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva,
galerije, biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke
seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga
vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek
ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije
donela smirenje.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje
kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa
svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem
da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.
