I
Na starom je
prljavom krevetu
Sedela dugo
i pričala
Samo jedan
sekund!
Odjednom ću
se probuditi
Da odem
vozom do Kazablanke
Da odem
Ne bilo gde,
ne od sebe ili vas
Ne bilo gde
Već tamo, u
žutom lišću upalih stopala
Gde se sunca
nazivaju zvezdama ali
Svi znaju
istinu i
Zato puše
jake cigare bez razmišljanja
O tome sam
juče plakao
Propisani
mirisi u podne
Prevelike
ruže i zagušljive ulice
Osamio se
prostor
I koraci su
još samo gola stopala
Po ulicama
kojih nema, po
Kazablanci
koja će sasvim sigurno potonuti
Pre no dođem
do nje
Kako nemamo
sreće
Kako
Nemamo
Sreće
