Vojislav Despotov - Prljavi snovi

Odbacio sam prljave snove

o sreći,
radujem se prirodnoj nestašici
prljavih snova.
Kao učenik Stanislavskog i Tarzana
smejem se direktno iz mozga,
kad bi me pustili s lanca
istrčao bih pravo u matericu
i tamo organizovao
rock-koncert.

Vojislav Despotov - Eto zašto volim smrt

Kad se za potrebe niže matematike

saberu razni oblici smrti
kad umiranje podivlja kao najubedljivija lekcija
iz organske hemije,
kad to crkavanje, maskirano u vodoinstalatera,
kucne na na kućna vrata kuc-kuc,
u stanu italijanskog brigadnog generala,
kada se, na kraju krajeva,
otkrije da je smrt sastavljena
od magnetnih čestica koje na vrhu noža
igraju argentinski tango,
i kad, nakon kraja svih krajeva,
još i uđe u telo,
šamarajući mu unutrašnjost zbog spoljašne
nevaljalosti,
i još kad ostavi plitak trag
u nekoj barici na amsterdamskom groblju,
smrt je slaba. Kažem ti, smrt je slaba
i ništa drugo nego slaba za nas,
možda samo za nas,
eto, zato volim smrt.

Vojislav Despotov - Deset deka duše

Pesnici moraju biti debeli
Izrazito podbuli masni
Sa ogromnim ružičastim stomacima
Ukrašeni strijama i guntama

Da bi lakše izvlačili iz mesa
Bodlerčiće i helderlinčiće

Da bi snažnije ispumpavali
Tečne glagole i vlažne metafore

Televizija ih naravno mora prikazivati
Kao miševe pacove i usoljene sardine
Kao mršave i napaćene siromahe
Koji reči usisavaju iz kosmičke prane
I direktne veze sa svetim bogom
Koji ne postoji nigde