Milica Milosavljević - Imaš polazak u osam i petnaest

nije rešenje da zabaciš sve svoje brige
na leđa
i odeš na planinu
da bi razgovarao sa pticama

kažem ti još jednom
kafa je na stolu
pokušaj da razumeš sva naša odsustva
u istom krevetu
ona su samo posledica različitih stremljenja

istina je
ona je i večeras otišla da se jebe
mene u isto to vreme kad ona počinje da se skida
muči površnost
koja se svakog dana sve više rasplinjava
hoću da ti kažem svi mi imamo dovoljno zanosa
nije u tome stvar
pitanje je na kojim osnovama sve to počiva

rekla bih ti da se vratiš
i spustiš svoje kofere u predsoblje
ali to nikako ne bi bilo u redu prema tebi

jer ja sam osoba koja tek treba da radi na sebi.

Milica Milosavljević - Take it easy

izopačuje me svet pridošlih stvari
različitost u konturama sazvežđa

sledbenici smo uvek novih pogleda na svet

pitam se šta ti ovog jutra radiš
da li je i dalje sve po starom

retko kad osećam mir sa sobom
može li to da te ne plaši

živeli smo od brzih dostava
turskih kafa
i gledanja u monitor

Milica Milosavljević - Jedno točeno na tvoj račun

ne mogu da kažem
da me danas ne zanima o čemu misliš
kad odlaziš na spavanje
kreveti su male metafizike sopstvenog očaja
u koje privremeno ulazimo da bismo se spasili
nijedan mi razgovor nije pomogao da shvatim
šta ima to od ljudi do ljudi
koliko ona noć
kad smo jedno drugom čitali na smenu
kratak pregled raspadanja
ima odista neke teskobe kad se budim
i shvatam da te više neću sresti ni u prolazu
da se čak nećemo ni mimoići
svojim patnjama
ponekad mi se činilo da je rešenje
pobeći u druge svetove
druge ljude
natopiti ih sopstveni nemirom
a onda samo najednom nestati
shvati ne boli me ono što duboko uviđam u sebi
već nemogućnost da to drugima na pravi način objasnim
a što svakako ima veze s tobom
ali ti si danas samo onaj
za kog ne znam o čemu misli
dok odlazi na spavanje.