Svetislav Bata Petrović - Pesme

***

Nisam rođen, moje ime samo
jedno je od mnogih
na putu saznanja
kroz neprolazne
šume zabluda.
Svaki moj korak
je već davno viđeno
a moja krv,
krv praroditelja.
Sunce mi pozdravlja oči
ćutim,
nisam rođen
i nemam šanse
da umrem.

*** 

Čistači ulica su grobari naših neiskazanih misli
a trotoari leti oprani i ćutljivi,
ležaji strasti.
Noć zna za tajne naše
i nemire u čežnji napuštenih soba.
Pospani dan očekuje kišu.
Grad je lopov i krade mi mir
a tebe nije i neće te biti.
Mesec je cinik a zvezde drolje
dok bol nema mesta da se skrije.
Groblja su večna a humke mesto
gde prestaje laž.

*** 

Podne

Lepo vreme za smrt.
Podne.
Pospani dan očekuje kišu.
Samo tišina.
Nebo ćuti i zna za žeđ.
Dan kao stvoren za umiranje.
Zvona za lepša vremena.
Na drugom kraju
Sunce se igra skrivača.
Asfalt se topi u smolu
misli traže reku.
Podne sparnog jula.
Lepo lepo vreme za san.
Nebo spava.