Jelena Stanković - Sudbina

Ecce homo

Jedan,
Nošen nepokretom
Sasvim običan
Nedorečeni dodir
Zario mi se u beonjaču
Desnog oka,
Dok sam juče
Gonjen lažnim
Osećanjem mimikrije
Namerno pretrčavao
Ulicu ispred mesare
Ne bih li opazio
Svoju senku
Na ugaženom blatištu
Ispred okrvavljenog izloga.
Majko,
Nemoj se smejati
Zato što plačem,
Kada i moju izmrcvarenu utrobu
Okače na svetlost
Smrdljive jesenje predvečeri
Nećeš ni primetiti
Da još nisam progutao sve suze,
Poješće te kao sujetu,
Izmrcvarenu,
Kao jecaj mog umrljanog
Desnog oka.