AntiEverything

Hiromant Zlatousta volšebnica,
kruna joj od begonija,
po prstima rasipa mi gizdava slova.
Sliva se u linije mastilo čarobnjaka.
Purpurna voda profanih vena nosi smaragdne ključeve.
Proriče poplavu sudbine.
Isparava stvarnost sa dva ukočena krina.
Sramno se pod nokat podvukao bog.
Ostavlja nebesa izranjavana od oštrog sunca groša.
U magnovenju,
tihi hiromant miluje epitaf nad amorfnom jamom punom moje duše. 

No comments:

Post a Comment

Ukoliko želite nešto da podelite sa drugima, ostavite komentar: