Desanka Maksimović - O državnoj imovini

Svi slivovi Laba i Vardara,
sve slane s livada i sa njiva,
svi glečeri što ih ima Šara,
ledenice pod strehom niske,
sve nebo sinje,
svi pljuskovi koji se za suše
okorele zemlje sete,
svi povodnji u dane juga,
naručja svih jaruga,
sve suze sirotinjske,
sav znoj sa čela sebra
da sruči se u carske delte.

Sve mleko u sva vremena
niz pašnjake, niz otave,
niz vimena,
da se u carske bakrače
i muzlice utače.
Sva vina bela i rumena
iz vinogradnih sela,
sa sebrovih čardaka,
iz natega i bardaka,
sva šira vinograda mladih,
da do carske se stoči buradi.
Sav med što ga skuplja pčela
sa voćnjaka, sa behara,
sa trepavica bilja,
s livadskih epitrahilja
da teče do carskih pehara. 

Sve ponornice zlatonosne,
srebrnjaci gorskog vira,
sve duge sedefaste,
sav biser što u školjci raste,
zvek perpera i talira,
sve blago što ga sebar zbira,
pregršti i vreće zlata
što se staču sebru s nokata,
sa motika, sa lopata,
svaka olovna ruda
i srebrna tanušna žica
da teku do carskih vrata.

Sve jarice i ozimice,
svaki struk ječma i zobi
što zemlji kroz busenje probi;
sve ražano zlatno zrnje,
sve pšenice belice
koje sebarska oveju gumna
i vetrenjače sebarske
u carske da se staču žrvnje;
sve brašno mirisno i belo,
sva njegova lava
da se slije do carskih naćava.