Nikola Rot - O konfliktima

Konflikti omogućavaju da se revidiraju razne od neadekvatnih grupnih normi. Kao u društvu u celini, i u grupi, konflikti su ne samo smetnja funkcionisanju postojećeg nego su i pokretači razvoja i napretka. Niti je svaka solidarnost dobra i korisna, niti je svaki konflikt rđav i štetan.

Konflikti se neretko prikazuju kao izuzetna i nenormalna stanja, kao stanja koja su uvek štetna za grupu i kao odnosi koji ugrožavaju opstanak grupe. Takvo shvatanje o konfliktima podržavaju i neke od teorijskih koncepcija. Naglašavanje važnosti redukcije tenzije, svake i odmah, ili težnje za konsonantnošću u svemu i u potpunosti u biheviorističkim i geštaltističkim učenjima podržava ovu ideju o apsolutnoj destruktivnosti i o nenormalnosti svakog konflikta. Slično, naglašavanje značenja principa zadovoljstva ali i važnosti prilagođavanja u psihoanalitičkim teorijama podržava shvatanje da je svaki konflikt negativna pojava. Suprotno je tome dijalektičko gledište koje ističe značaj suprotnosti i konflikata za razvitak i napredak. Ljudi i sami, opravdano navodi Dojč, često svesno i namerno traže konfliktne situacije. Oni žele teškoće i prepreke koje će, ulažući napor, savladati i doživljavaju zadovoljstvo u tome. Interes za sportska nadmetanja, za razne igre u kojima se takmiči, zadovoljstvo u posmatranju drama ili čitanju druge vrste literarnih dela u kojima se na umetnički način iznose konflikti i konfliktne situacije, a koje posmatrač i čitalac mogu da dožive, svedoče o tome da beskonfliktno stanje za čoveka nije idealno stanje.