Milorad Mihailović - Veltšmerc

Sloboda na dohvat ruke.
Da li je pružiti?
Zatvorenik svojih misli ukopan u mestu.
Nema razuma da savlada nemir.
Pitam se da li će ga ikada biti?
Na pitanja bez odgovora
Škripim zubima kojima bih grizao.

Nekada je dan bio jutro,
A sada je samo sumrak
Koji se prezire pri samoj pomisli.
Bez pogovora prihvatam sumrak novog jutra
Jer ožiljke na licu ne mogu sakriti.
Ne praštam neuzvraćenu slobodu
Za koju nemam snage ruke pružiti.