Jovan Veljković - O čemu razmišljam dok čitam poeziju sa bine

Živeo bih u bazenu 

koji je ispražnjen,
gazde kojima čuvam gajbu
na veresiju
ne bi se bunile.

Na dnu bazena,
ljuštio bih narandže,
i držao Fanteovu sliku
okačenu na ventil za odvod.

Možda je to dobro mesto
za andergraund klub.
Ako bi pristala da dođeš,
pridržavao bih ti da siđeš
metalnim merdevinama,
i namestio bih ležaljku
da možemo da vodimo ljubav.
Gazda se ne bi bunio.

 Samo ako bi pristala da dođeš.

Ako bi pristala,
više ne bi ni bilo bitno,
prazan bazen
ili Beverli Hils,

a kažeš da bi,
i kujemo planove
za budućnost,
ne umem da kažem ništa
o politici,
ne znam ni ko će s kim,
i plašim se velike Albanije
i Amerikanaca,
baš svaki put kada mislim o tome.

I onaj bazen malo smrdi na hlor
i ljude,
a sve skupa na prazan novčanik,
i decu koja ne idu na ekskurziju,
poezija je kurva,
bazen je sranje,
i američki san.

Možeš li da mi veruješ,
o tome razmišljam
dok čitam poeziju, u Paraćinu,
u klubu,
i pijem pivo
a ti čekaš da se vratim?

Možeš li da mi veruješ?